Дижем ову чашу у здравље и срећу вашу, Срећан овај славски дан од бога дар, Ракију ћу попити Богу се замолити, За имена Бога истинога, светог тројства небескога, А све у здравље нашега домаћина. Вазда славио, никад не заборавио, Бог му дао рода и берићета, Среће и напретка, здравља и весеља, А крсна слава свети Јован, Празник његовога дома му увијек на помоћи била. Вазда славио, Бог га пазио, Што потрошио Бог му намак учинио. Увијек имо гости, дости радости. Сваки Србин своју славу на кољено предо, да се не заборави лијепа традиција, да се слави свеколика српска нација. Домаћине слава ти увијек берићетна била, око софре се добра ракија пила. А здрав си домаћине код мене, Вазда сједио крај мене. Здрав и жив био, увијек добро пиће пио. А и ви здравци око стола, здраво весело били, Увијек добро пиће пили, Вазда се дружили, никад се не тужили, А и ја са вама вазда био, ову мученицу пио. Немере бити, мора се пити, ова и још која, Часнога ми крста попићу је до малога прста. Овај кош може још, У стомак од коже да пукне не може. А вама како паше пите из чаше ваше. Хвала домаћину на ракији и вину, Вазда имо, госте стимо, Ракију точио, паљком пуно буре мочио, Дјецу добро гојио, знањем их поио, А и она старије да пазе, традиције да не газе. Поздрав за све маже, младе снаше, копаче, Трактористе, активисте. Машинце, тектрилце, Васпитаче који не дају ђетету да плаче. И орача на ораници, и граничара на граници. Полицајца у станици. Васколикој нацији. Заборависмо пастира, И домаћин што прави добра сира. И берача малина. Нек се код нашег домаћина у сушари суши дебела сланина. Да поменемо и занате старе, Абаџије, рабаџије, сукнаре, сједларе, Опанчаре, вуновлачаре, авџије, ловџије. И ове нове, државе ове, Шанере, дилере, зеленаше, Утјериваче, отимаче и прелетаче. Родила нам у пољима шеница бјелица, А у брду винова лозица. Пчеле нам се ројиле, овце близниле. Краве телиле, Бог дао рода и берићета, Крсна нам слава на помоћи била, Иманемо успјеха у раду, Они што су научили, Да прекину да краду. Да нам поново фабрике раде, Да се диљем Српске путеви граде. Да нам села оживе, Да им се многи диве. Да се по њима шљиве саде, Да домаћини пропису раде. Да имане хране до најдаљег села, Кад се тамо пође, Да се тамо коначно нормално дође. Да имане хране и пића, Да свака цура нађе младића. Нек се удају и рађају, Нек се комшије више око међе не свађају. Нек завлада мир, љубав и слога, Јер једино ћемо тада имати благослов од свевишњега Бога. Господе Боже мој, благослови народ свој, Благослови твоје слуге да поштују једни друге, Бог да уведе владу, да прионемо бољем раду, Дај Боже ако може, око Косова и Метохије да се сложе, И како ко може, јер ђе се сложе ту и Бог помаже. Све велимо, господа Бога молимо, За клецаје десне руке, која нас храни озлорани Њива нас наша неиздала, Дјеца не малаксала, Божији благослов наводио Бога да молимо, Гријеха да се клонимо, Славу да славимо ако бог да. Ој часице мали створе, окренем ти дно на горе, Како ја, тако и ви, да попијемо скупа сви и живили.
Мени ђед оставио аманет, Вели немој ни једну пити напамет, Ал вели немој ни ћутке да пијеш, У свакој прилици наздравити смијеш. Ево сабраше се сви ови љдуи, Па ми ишту, па ми веле, Здравичар нам буди. Боже помози, Боже весели, Све сретна састанка, Сабранка, живота и здравља, Вишњега дана светог Стефана. Увијек се овако састајали, Више година и љета, А догодине у што већем броју, И шта би још реко, Живли, здраво били! Сад да напијем једноме, По једноме, То би пошло удуго. Него ја ћу с крста, Па на посве, живли!
Помози Боже, весели срећом, Првом чашом и добријем гласом И још бољом срећом, А с Божијим благословом. Гдје се прва чаша пића пила, Ту се увијек добра срећа вила, Ево мене, еве и чаше моје и домаћина, Да наздравим уздравље ваше, Чашу ћу подићи, вама наздравити, Ракију попити, свим ђе се Богу У ваше здравље оћу замолити. А све за слаев и прославе Вашег крсне славе Аранђеловдана, Ваше куће, вашег заштитног дома. Вазда славили, Бог вас пазио, Бог вам среће, весеља И напретка дао. Свега имали, госте стимали, Ракију точили, у пуно буре наточили, Овако мочили. Здраво и весело били И догодине севтог Аранђела ваше славе, Ако Бог да. Немере бити, мора се пити, Ова и још која, часног ми крста, Попићу до малог прста. Овај кош може још, А вама како паше, Пите из чаше ваше. Хвала домаћину на ракији и вину, Вазда имо, госте стимо, Ракију точио, паљком буре мочио. Живили!
Хвала ти газда, имо вазда, Вина и ракије, за људи овакије. Помого те Бог и у години сваки год, Дванест мјесеци, ако Бог да! Помого те Свети Саво, У кући ти све дошло само. Ова чаша округла ко слово О, Пред кућом ти златан сто, За њим сједи Господ Бог. Па неком дијели шаком, неком капом, Мен и теб врећом и Божијом срећом, ако Бог да! Да те Бог сачува шупљог моста, Пјана госта, плитке ципеле, Дубоког блата, зле жене и рђавог брата. Помози Боже, помори прво оне старе, Па онда оне младе, а мене и тебе, Међ њиове жене, ако Бог да! Домаћине мој, ко ти зло мислио - о клину висио, Мао ти празним арамом, пред твојием амбаром. Тражио ти пара на зајам, давао ти сина у најам. Да ти да пуно унука и праунука, И да се њима поносиш Ко оро висином, риба дубином, Вук касом, међед стасом, ако Бог да. Све ти здраво и весело било, Много година славио, славу дочекивао, Што потрошио, Бог ти надокнадио, Лијепим здрављем, весељем, Теби и твојим укућанима, пријатељима Ајд и зетовима и кумовима. Помого Бог сина моје мајке, Ђевера моје снајке, мужа моје жене, Брата моје сестре. Здрав десно, надај се лијевим, Правда срећу дијели. Дабогда и ја овако код тебе, Ко и ти код мене. Бог те веселио! Живио!
Боже помози, Боже весели,
Шта год желимо,
Да се господа Бога бојимо,
Да устанемо у славу Божију,
Која може да поможе.
Ждрави сте браћо и сестре,
У име славе нашега брата домаћина.
Здрави сте ми у име цркве,
Која се налази на сред бијелог свијета,
Ко пчела на сред цвијета,
Ако Бог да.
Здрави сте ми у име Свете Тројице,
Ктитора, свештеника, владика,
И сјајнога часнога крста.
Што нарекосмо крсну славу,
Нашега брата домаћина.
Увијек славио, никад не оставио,
Јаки му Бог помогао,
Нико му наудити не мого,
Ако Бог Да.
Што му нарекли за црвку,
Која се налази на сред бијело свијета,
Ко пчела на сред цвијета.
Дао Бог слободу и мир Господу,
да се све православне цркве саграде,
Објекти оправљени који су порушени,
Са циглом и каменом,
А унутра са иконама и Фрескама,
Ако Бог да.
Што му нарекосмо ктиторе,
Који цркви оде, прилог носе,
Бог им надокнадио из његове богате ризнице,
Ако Бог да.
Што му нарекосмо сјајни часни крст,
Кога вјерово и цјеливо,
Овамо и помогао,
Руке додо, муке не до,
А ко га невјерово, окрено га Бог са крстом,
Погледо, па онда вјерово,
Ако Бог да, живили!
Ал ти мени здравицу даде,
А ја теби желим добру срећу.
Вазда здравицу дао,
Ко ти за њу знао,
А ко ти за њу не зно,
Бог га окрено,
Низ Босанске лугове,
Да потражи дугове,
А кад дугове отплатио,
Вамо се вратио.
И да кажем.
Сретан ови наш састанак,
На сретну мјесту,
По христовом закону,
Дао Бог добру срећу,
Међу нас пријатеље и браћу.
И још да кажем,
Сретан нам данас Бадњи дан.
Ми ћемо овај Бадњи дан да прославимо
Онако како су наши стари радили.
Ал каже се још Бадњак - Весељак.
Зашто Весељак?
Весељак је зато што се Бадњаци саставе,
Наложи се ватра и веселимо се,
Пјевамо и радојемо Божићу.
Ово наше друштво креће у Бадњаке са великом срећом,
Здраво отишли и здраво се вратили.
Шта би још реко, ајде да попијем, живли!
Живили, здраво били!
Помози Боже, весели срећом,
Првом чашом и добријем гласом,
И још Бољом срећом, а с Божијим благословом.
Гдје се прва чаша пића пила,
Ту се увијек добра срећа вила,
Срећан овај дан од бога дар,
Чашу ћу подићи, ракију попити
Свевишњем се Богу хоћу замолити,
За имена Бога истинога, светога тројства небескога,
А све у здравље и Маријино крштење.
Вазда ти лијепе жеље дао,
ко ти за њих знао,
а ко не знао Бог га окрено
низ Босанске лугове да потражи дугове,
нит дугове повратио нити се добар вратио,
Ако бог да.
Господе Боже мој, благослови народ свој,
Благослови твоје слуге да поштују једни друге,
И како ко може, јер ђе се сложе ту и Бог помаже.
Ој часице мали створе, окренем ти дно на горе,
Како ја, тако и ви, да попијемо скупа сви и живили.
Помози Боже и весели Боже,
Данас и вазда ако бог да.
Сретног крштења на светом мјесту,
Дарово Бог срећу међу нас браћу,
Данас и довијека ако Бог да и милост Божија.
Свети Василије Острошки чудотворац,
и крсна слава храма у којем крштење обависмо,
Данас дошли нам наздравље, на обрадовање, свима нама,
Ако бог да и милост Божија.
Ову здравицу подижем у славу и част светога храма
И крштења овога данас.
А да нам милостиви Бог и овај свети храм
И свети Острошки Василије Чудотворац,
Пресвета Тројица и мајка Богородица
И сви свеци божији угодници буду у помоћи ако бог да.
Поштовани пријатељи,
Добро дошли! У добри час ако бог да.
А са вама свака добра и честита срећа,
Која ће нас по нашем старом српском обичају још више зближити,
Још више сложити и обожити у обострано задовољство надам се.
С часом добријем, миром божијем,
У име овог нашег данашњег честитог састанка.
У име овог нашег крштења и кумства,
Дижем чашу за здравље свију нас и здравље наших домова.
Да ово наше кумство буде дуговјеко,
Ничим и никада не омражено,
Гласито и поносито, частито и надалеко поменуто,
Од рода родно, а од Бога благословено ако Бог да.
Да ово не остане на овоме састанку,
Него да се увијек срећемо,
Да се увијек пазимо и да се увијек обилазимо,
И да се са овим нашим кумством дичимо и поносимо,
Ко соко планинама,
Ко вук брзинама,
Ко небо облацима,
Ко јунаци бајрацима,
Ко чела цвијетом,
Ко Видовдан љетом,
Ко Косово Југовићем,
Ко Срби Караџићем,
А ми сваком добром и честитом срећом ако бог да.
Часом добријем а миром божијем,
Да за наше пријатеље, а моје кумове,
Вазда и увијек чујемо добар и честит глас,
Да увијек у вама имамо поуздану и јаку узданицу,
A и ви такође у нас ако бог да.
Даће Господ Бог да се и наши потомци сазивају на мегдану јуначкоме,
На сабору братскоме, на дивану господскоме,
По имену поштеноме, по кољену јуначкоме
И по свакој доброј и честитој срећи ако бог да.
Ђе се састајали ту се радовали,
Вазда једни за друге питали,
Обилазили се и полазили се и у миру Божијем ако бог да.
С крстове у послом, да славимо да се веселимо.
Драги пријатељи да сад попијемо,
Да се провеселимо, ово је наш дан,
Дан мојих Кумова, Маријиног крштења.
Сви сте ми живи, сви сте ми здраво и весело, живили.
Помози Боже, сретног састанка,
Сретног виђења, сретне славе.
Све вам било сретно и честито,
Ако Бог да.
Ва име Риста, а помози Боже,
Повесели срећу, међу нас браћу,
Данас и вазда, ако Бог да.
Помого нас господ Бог,
Часи добри и анђели Божији.
Анђели нам Божији помагали,
А часи добри прескакали.
А који час најбољи био,
С нама се браћом свио,
Па нам од помоћи био
И нашем састанку користио на уранку.
Помого нам свети Илија,
Свети Острошки Василија,
А помого нам и свети Саво,
Па нам свако добро,
Долазило само.
Ђе се састали, ту се радовали,
За живота желили, не омразили,
А вазда кумовску, братску,
Пријатељску љубав имали,
Ко чувени, а Богом благословени Срби.
Вазда се сласли и обасли,
У добру се налазили, у боље долазили!
Сретног нашег млађенца,
Да буде жив и здрав,
Сретан и честит,
Радан и напредан,
А сретна и благословена
светог Јована, његовог крштења.
Наше чедо крстом кршћено,
А миром помазано,
Крстило се у нашој светој цркви,
Бог му дао,
Сваку добру срећу и напредак,
Ако Бог да.
Дабогда му данас кренула,
Свака добра срећа и напредак,
Ко љето од Ђурђевдана,
Кад зелени гора од бора,
Момачки је стасом стасио,
Висином висио,
Љепотом зрачио,
А здрав и весео био,
Ако Бог да.
Дај Боже па и остарио,
Па удаво и женио,
А по старе дане се веселио,
Ко што и ми данас овде чинимо.
Дабогда сви редом,
Што нас је овде
И у нашим породицама дочекали,
А њега оженили
И на свадби коло заиграли.
Дабогда му књига,
Од руке ишла,
Па посто велики човјек,
Изучио велике школе
И обрадово своје родитеље,
А они се њиме дичили и поносили,
Ко Ђурђевдан гором зеленом,
Спасовдан миром и цвијетом,
А Митровдан кишом и снијегом,
А што даље све боље.
Сретно вам и кумство,
Дабогда ваше кумство,
Било сретно и честито,
Радно и напредно,
Од Бога благословено,
Од људи непоговорено,
Поштењем оглашено
И надалеко похваљено,
Ако Бог да и милост Божија.
А ви кумови,
Вазда се слазли и обазили,
У добру се налазили,
У боље долазили.
Што се по нашим
Српским обичајима каже,
Бог на небу,
Кум на земљи,
Па нек буде код нас тако,
Да се кумови слазе,
Да се обазе, поштују,
Једни код другога долазе,
Да знају једни за друге,
А дабогда се наше
Кумство проширило,
Кроз вијекове вијекова
И после ваших генерација
Наставили ваши синови,
Унуци, ваши преци,
Све до суда праведнога.
А шта ћемо даље,
Бог нам свима нама,
Дао добро здравље.
А што ја у овоме тренутку,
Не умијем вам побројити,
Умије господ Бог благословити
И сваком добром срећом поновити.
Живили сви ви редом, десно и лијево,
Све вам било срећно и весело.
Живили још једном, па се веселили.
Наздравље вам кумови,
Светог Саве ви вјерни синови,
Нек вам задужбина вјековјечи
И вјеру светосавску свједочи.
Здрав нам буди домаћине,
Што сачува вјеру рода свога
И славу рукосада твога.
Крајишке пјесме грме ко олуја,
Над Републиком Српском бруји алелуја,
Зрно соли Српску осоли,
Свјетлост таму надвлада и обори.
Крајишке пјесме ко печурке ничу,
Српском роду да казују причу.
Замукоше духовници влајни,
Ал прозбори народ православни,
Да се збуде што Господ рече,
Из камења вјера ће да тече.
Православни владико,
Учитељу и народна дико,
Нека Српска као цвијеће цвјета,
Живио нам на многаја љета.
Драги ловци, помаже Бог,
У овај ваш ловачки дом.
Дижем ову чашу,
У здравље за добар поглед,
И срећу Вашу,
Када сте овде да гледате мање у флашу.
Срећан ови добри погледом дан,
Од Бога је дар,
Срећно ово друштво ловно,
Хвала и оном који је мене на ово ловачко дружење зовно.
Драги ловци, вазда се дружили,
Никад се не тужили.
У шуми друг другу били,
Мало мање ракију пили,
Ал понекад немере бити,
Мора се и пити.
Да вам буду брзе цуке,
Да лавеж задуже младалачке руке,
Да дивљој свињи не дају мира,
Нек је нађу и у дубокој шуми ђе има жира.
Да из сваког грба истјерају срндаћа,
А да га на чеки у засједи сачекају ловачка браћа.
Ранчеви вам пуни ловине били,
У њима улов кући доносили.
Да нам снаша направи укусна гулаша,
Донесе мало црвеног вина,
Бити ловац права је милина.
Оружје вам свијетло прецизно било,
Кад падне неко крме и мени је мило.
И нека вам не дркти јуначка рука,
Када случајно набасате на горскога вука.
А и ти преседниче Милутиновићу,
Здраво и жив био,
Куд крено метком у поток опалио.
Сви ми здарво и весело били,
И догодине овде
Ил на другом мјесту ђе се договорите ракију пили.
Увијек добар поглед имали,
Само најбоље трофеје снимали,
На зид их качили,
Младе снаше свлачили,
у добром се расположењу састајали,
И уз пјесму растајали.
И живили сви редом под овом небеском гредом,
Попите како ја тако и ви, живили!
Живили, помози Боже!
Све сретна састанка, сабранка,
Живота и здравља.
Да нас Бог сачува од,
Кобиле зеке, небеске звеке,
Кује жуте и мотике туке
И жене бекрије, која ништа не крије.
Живили, помози Боже!
Наздравље ова пуна чаша пића,
У овом гласитом дому пуном младића.
Поздрав за здравичаре,
Младе и за нас старе,
Који полако сиједе и блиједе,
Али и даље наше ријечи нешто вриједе.
Све вас поздрављам,
Пуно среће,
Ове и сваке долазеће.
Да савладате обичаје српске наше,
Уз здравице да оставите траг и успомене,
То вас поздрављам путем ове чаше.
Боже помози, Боже повесели,
На срећну мјесту, по Христову закону,
С крстом на опослом,
У добри час данас и вазда, ако Бог да.
Часно сјели да славу славимо,
Руком десном и пуном чашом да здравимо.
Здраво били, рујно вино пили,
Па на вино се освјетлало лице,
Ракија нас радовала,
Крсна слава миловала,
По своје нас крило прифатила
И вазда нам на помоћи била.
Све час, по час,
Овом у бољи час,
Другом са сретном,
Све нам било са срећом.
Вазда се слазили, обазили,
Једни другима долазили,
У овом дому се налазили.
Вазда пили, вазда добро били,
Ђе се састајали, ту се радовали,
Никад се у животу ни жељели, ни омразили,
Но братску, пријатељску, кумовску љубав проводили,
Ко Богу мили јунаци, ко права браћа Срби!
Здрави сте још једном, а помози Боже,
Да кренемо да се веселимо,
Бог нас вазда веселио.
Ђе се прва чаша пила,
Ту се добра срећа вила,
Данас и вазда,
Ако Бог да!
Ђе славили ове године,
Пуно љета и година,
У здрављу, весељу,
Срећи и напретку.
Хвала ти мој домаћине!
Нек ти буде сретна крсна слава,
Код Бога пријатна.
Вазда славио, здраво био,
Имо с ким, имо с чим,
Па и с нама.
Људи живили, помози Боже!
Ракија радост, а од Бога милост,
Милово Бог овај дом, у дому домаћина,
Домаћицу, њиову ђечицу, кумове, пријатеље
И све доброжелитеље и који се у дому десио
И који им је мио.
Чашом другом у бољи час, љубави дугом,
Домаћинском пуном стругом.
Све ти мој домаћине било пуно и богато,
Богом благословено,
Од људи признато и надалеко чувено
И да ти Бог да се у твом дому вазда слави и радује,
Да дочекујеш кумове, пријатеље, кнезове и витезове,
А све у добру, здрављу и напретку,
Ако Бог да и милост Божија.
Помози боже,
У другу чашу, у бољу срећу,
Бог да поможе и празник,
Пуно љета и година да славиш,
Да нас дочекујеш.
Све сретно и весело било,
Светих божијих угодника.
Живили, Господе Боже помози,
Ђе се друга чаша пила,
Ту се свака добра срећа вила.
Срећне домаћинске славе,
Много љета и година да славиш,
У здрављу и весељу, ако Бог да.
Здрав си долибаша,
Помози Боже.
Чаша друга, љубав дуга,
Домаћина пуна струга.
Родило му жито, примакло му љето,
Жив му био, ко му је мио.
Сретне домаћинске славе,
свима за овим столом.
Вазда славио, вазда пратио,
Никад не заборавио,
Имо с ким, имо с чим,
Живили сви редом,
Старији поклон имали,
А помози Боже.
Другом чашом, добром срећом.
Живили!
Хвала домаћини.
Ђе ове године славио,
Пуно љета и година.
Стари поклон; долибаша!
Пријатељу, жив био!
У другу чашу у бољу срећу,
Бог нам дао радост.
Живили, Боже помози.
Прво писмо у добри час,
Друго у бољи час,
Оба часа добра па нам помогла,
Ово ћемо у најбољи час,
У име Бога и Свете тројице,
Српске помоћнице.
Која може да поможе.
Ако ми Свету тројицу заборавили,
У страву, калу, мукама,
Душманским рукама,
Она нас не заборавила,
Прва нам помоћница била,
Руку додала, муке не дала,
С овом браћом саставила.
Саставио Бог сваку добру срећу,
Међу браћу, у овај дом, под овај кров.
Сретне домаћинске славе,
Вазда славио, вазда пратио,
Никад не заборавио,
Имо с чим, имо с ким,
Да се ова слава не оскуди,
Од овог рода, од овог дома.
Ове године домаћин славио како мого,
Догодине како у Бога пожелио.
Свети великомученик Ђорђе,
Дошао ове године да здравио,
Дабогда и догодине.
Вазда долазио, вазда га славили,
Вазда га пратили, вазда се полазили,
Никад се не омразили.
Христос воскресе свој браћи,
А помози Боже.
У име Бога и Свете Тројице,
Српске помоћнице.
Срећне домаћинске славе,
На сретном мјесту,
Пуно љета и година да славите
У здрављу и весељу.
Живили сви редом, а помози Боже.
Писмо прву чашу у добри час,
Попишмо чаше по двије,
Да нам Бог душмане побије,
А повиси кума и пријатеља од овога дома.
Ово нам дође чаша трећа,
Са њом нам дошла свака добра срећа,
А у име Бога и свете живе Тројице,
Која може да нам поможе.
Да нам Бог и света Тројица,
Буде увијек добра помоћница,
Која неодјели кума од кума,
Друга од друга,
Која неодјели наше грешне душе
Од Христовог спасенија,
Да нас спаси наших душмана и пексијана
И да нам у свакој муци
Буде добра заступница.
Који год брат домаћин славу славио,
Помињо Бога и свету Тројицу,
Она му на помоћи била,
Ако би ми свету Тројицу заборавили,
У каквом страву и у каквом стиду
И у каквој муци,
Ил у душманској или каквој другој неваљалој руци,
Она увијек као добра помоћница,
Од оне муке избавила,
С поштеном браћом саставила,
Саставио Бог свако добро данас
И међу нас, дабогда и милост Божија.
Писмо прву чашу у добри час,
Попишмо чаше по двије,
Да нам Бог душмане побије,
А повиси кума и пријатеља од овога дома.
Ово нам дође чаша трећа,
Са њом нам дошла свака добра срећа,
А у име Бога и свете живе Тројице,
Која може да нам поможе.
Да нам Бог и света Тројица,
Буде увијек добра помоћница,
Која неодјели кума од кума,
Друга од друга,
Која неодјели наше грешне душе
Од Христовог спасенија,
Да нас спаси наших душмана и пексијана
И да нам у свакој муци
Буде добра заступница.
Који год брат домаћин славу славио,
Помињо Бога и свету Тројицу,
Она му на помоћи била,
Ако би ми свету Тројицу заборавили,
У каквом страву и у каквом стиду
И у каквој муци,
Ил у душманској или каквој другој неваљалој руци,
Она увијек као добра помоћница,
Од оне муке избавила,
С поштеном браћом саставила,
Саставио Бог свако добро данас
И међу нас, дабогда и милост Божија.
Писмо прву у добри час,
Другу у бољи час,
Оба часа добра па нам помогла,
Ја ћу ову моју у име Бога и свете Тројице
И мајке Богородице.
Ђе се света Тројица спомињала,
Ту и помагала.
Фала ти мој домаћине,
Вазда славио, здраво био,
Имо с ким, имо с чим.
Долибашо мој,
Дабогда вазда био међу нама
И вазда у врху сједио,
Здраво био и вазда здравио.
Помози боже, Живили!
Ђе се овај љебац пеко,
Ту домаћин блага стеко,
Ђе се јео, велики берићет био,
Ђе се ломио, Господ се Бог догодио.
Колко овом љебу шара и цвјетова,
Толико у домаћина било снава и синова.
Колико у љебу зрнаца,
Толико у нашег домаћина било златних новаца,
Бијели јањаца, овнова бодача,
Коња двиздаша, у кући млади снаша.
Колки овај љебац млио млинац,
Толки у нашега домаћина био сирац,
Колка га гонила ријека,
Толико у нашега домаћина било млијека,
Домаћине, дабогда ти испредкуће,
Не мого проћ од ђевојачке пјесме,
Момачке вриске, овчије блеке,
Јареће креке, крмеће руке, коњске вриске,
воловске буке
Волови ти букали, душмани јаукали,
Душмани носили низ лугове да наплате дугове,
Нит дугове наплатили нит се нама завратили.
Куд прошли порасло трње и багрење,
Љеске и растићи,
Живили твоје овце и крмци.
Козе ти прекривале стране,
Бијеле овце брда и долиће,
Краве ти телиле волове,
С њима оро њиве и долове.
Сијо свакојако сјеме и славио своје крсно име,
Сијо пшеницу бјелицу, ранио жену и дјечицу.
Дабогрда ти шеница бјелица била,
У бусу бусата,
У трсу трсата,
У шеници велик клас,
Између нас поштен глас,
Па глас ишо по свијету,
Као пчела по цвијету.
Овако се домаћине разваљивале границе ражане, шеничне
И од ово коље, живио што год мого боље.
Шта ћу ти више, родиле ти вишње,
Родила ти свакојака грана и у башћи шљивова грана.
Што у десној руци, свердаће повуци,
Што у лијево руци, мајци уз скут, да не иде уз пут,
Па да не пита нас, какав јој је био клас
Сретан нам дан, сретан нам састанак, Сретан нам колач, сретан нам ломач, Домаћине теби сретна слава. Домаћин нам је, ево Сваког добра донио, Крсну свијећу привеселио И крсни љеб донио. Којим путем из поља Овај љеб у честитит дом дошо, По њем расло свако биље, А највише смиље и босиље Сретног дана и састанка, У коју кућу овај љеб дошо, Са њим дошла свака добра срећа. Која га је гонила ријека, Толико у нашег домаћина било млијека. Који га је млио млинац, Толики у нашег домаћина био сирац. Колико у овом љебу било зрнаца, Толико у нашег домаћина било златних новаца. Које га руке шарале, красиле, У рају се огласиле. Које га руке мијесиле, Међу звиједама се познавале, Ко Даница звијезда. Шта ћу ти ја више вести, Бог ће ти душмане смести. Домаћину свега од воље, Без икакве невоље.
Домаћине ти мени велику част,
А теби Бог честит и добар глас.
Писмо напијасмо, Бога помињасмо,
А Бог мого, па нам помого.
Помињасмо свето тројство небесно,
Овим ћемо редом у име Бога и
Сјајнога Часнога крста.
Вазда ми са правдом одили,
Богу се молили,
Крстом се крстили,
Часном крсту се поклонили.
У име Бога и вишње славе,
Крепке и небеске,
Коју дочекасно и ове године,
Дај Боже и догодине и на многа љета,
За дуга живота,
А све у добру, здрављу и напретку,
Ако Бог да и милост Божија.
Ждрави сви редом, а помози Боже.
Све ауторске права над овом интернет страницом и њеним садржајем су заштићене у складу са законодавством о ауторским и сродним правима. Копирање, распрострањивање, јавно извођење, пренос преко јавних комуникационих мрежа и свако друго неовлашћено коришћење овог дјела, у цјелини или дјелимично, без изричитог писменог одобрења власника ауторских права је забрањено.
